---

Svratih, kako sam ti i obecala. Suti, ja znam vec dugo, da ti je korak otezao, i da ti zaustavlja dah, taj cudni strah od novih pocinjanja.

Ne pita se nas, zasto je ostao prazan  stan pun mirisa od jasmina. Znam, reci ces, ucinili smo gresku, istu. Zajedno.

Znam, reci cu , po ko zna koji puta ponovo, raduj se. Sto ce ti prazan zivot?  Takav zivot je gori od robije, a ti bi se opet cvrsto za to nista drzao…

Pozuri samo, prosaputao je. Cini samnom sve sta ti naumpadne.  Pozuri , dok nisam malaksao i  sasvim obolio.

Ne plasi se, voljeni, doviknuh mu jos, ociju punih suza,  za tebe se dizu i sijaju svako jutro, sedam sjajnih sunaca.

…